Zašto treba upisati kurs italijanskog?
Italijanski jezik je jedan od najmelodičnijih jezika na svetu, koji će Vam se uvući pod kožu na prvo slušanje neke italijanske kancone.
Danas italijanski jezik zauzima 4. mesto na skali najpopularnijih jezika koji se uče u svetu. Izraženo brojkama, oko 120 miliona ljudi govori italijanski, od čega čak 52% nisu Italijani. Od 1995. godine na ovamo u porastu je broj novootvorenih italijanskih kulturnih centara širom sveta.
Šta je razlog ovakvog buma?
Italijanski je jezik kulture, što znači da i mnogo pre nego što je postao zvanični jezik i u samoj Italiji, on je bio jezik Dantea, Petrarke, Bokača, jezik na kome su se pisale čak i filozofske rasprave.
Pored ogromnog umetničkog blaga, brend 'made in Italy' potvrđen je i u modi, muzici, gastronomiji (ceo svet zna šta su špageti i pica!), kao i kroz atraktivnu turističku ponudu poluostrva.
Kad zavolite italijanski jezik, zavolećete i način života u Italiji i mentalitet i navike samih Italijana. Moći ćete da razumete neke fenomene koji su karakteristični samo za njih, npr. ritual ispijanja espresa. Takođe, Italijani su narod koji mnogo gestikulira, čak i u vrlo formalnim situacijama. Prava je umetnost razumeti pojedinačno značenje svakog od tih pokreta.
Italijanski jezik je ''ušao u modu'' i kod nas. Uveden
je u osnovnoškolsko obrazovanje kao drugi strani jezik, postao je vrlo dostupan
i odraslima kroz najrazličitije kurseve u školama stranih jezika, a u poslednje
vreme u televizijskoj ponudi italijanske serije su zamenile neke druge.
Kako učiti italijanski jezik?
Italijanski jezik se najbolje uči kroz igru jer igra doprinosi boljem usvajanju i obnavljanju gradiva. Možete vežbati čak i gramatiku na taj način.
Pozitivna i vedra atmosfera čini učenika opuštenim i lišenim stresa. U takvom ambijentu ostvaruje se spontanost komunikacije, učenik brže i efikasnije uči jer ne učestvuje samo svesna strana njegovog bića, već i ona nesvesna. Tako nestaje barijera, on je slobodniji i ima više hrabrosti da se upusti u razgovor.
Princip ''učenja kroz igru'' je podsticajan i izazovan. Tako se budi takmičarski duh, interakcija među učenicima je stalna, oni se međusobno dopunjuju i sarađuju. Učenici se zabavljaju i ne primećujući da, u stvari, oni na taj način uče.
Ovaj način može se primeniti i kod dece, ali i kod odraslih polaznika kurseva – uglavnom svi reaguju podjednako dobro. U formu igre spadaju ukrštene reči i anagrami, razni kvizovi, ali i poznate društvene igre tipa ''Ne ljuti se čoveče'' i ''Monopol''.
Multimedijalna nastava je pravi benefit za učenika. To nije samo slušanje CD iz udžbeničkog kompleta. Odnedavno je učenje italijanskog jezika dostupno i putem gledanja video-materijala, koji su prilagođeni određenom nivou znanja i uzrastu. To su uglavnom kratkometražni filmovi na određenu temu i reklamni spotovi.
Na taj način učenik se dodatno koncentriše, on i gleda i sluša istovremeno, i skoro uvek je sposoban da pruži tačan odgovor na određeno pitanje nakon 1-2 gledanja. A pritom se i zabavlja...
I na kraju, tekovina ovakvog načina usvajanja jezika jeste i stvaranje zadovoljstva čitanja na italijanskom jeziku koje će obogatiti jezičke kompetencije učenika na najbolji mogući način.
Uvek treba insistirati da, dok se čita neki nepoznati tekst, nije bitno razumeti pojedinačno značenje svake reči, a još manje da se svaka nepoznata reč traži u rečniku. Bitno je razumeti kontekst, odnosno shvatiti tekst u globalu. Tako se stvara ljubav prema jeziku, jer učenik nije obeshrabren, već upravo suprotno - on zna ''šta je pisac hteo da kaže''.
Marina Stanojlović, prof. italijanskog jezika i književnosti